Šta je astigmatizam?

Kako se postavlja dijagnoza astigmatizma?

Dijagnoza astigmatizma se postavlja u okviru oftalmološkog pregleda i obično se izvodi od strane oftalmologa. Ovaj pregled uključuje nekoliko važnih koraka:

1. Anamneza: Oftalmolog će razgovarati s pacijentom kako bi saznao o simptomima i problemima sa vidom. Ovi simptomi mogu uključivati zamagljen vid, iskrivljene slike, glavobolje ili naprezanje očiju.

2. Pregled oka: Oftalmolog će koristiti razne alate, uključujući oftalmoskop i reflektor za osvetljavanje oka. Ovo im omogućava da pregledaju spoljni deo oka, provere da li postoje promene na rožnjači i procene opšte zdravlje očiju.

3. Provera vida: Pacijent će se zamoliti da čita standardne vizuelne testne tablice s različitih udaljenosti. Ovo pomaže oftalmologu da oceni oštrinu vida i da primeti bilo kakve nesavršenosti u fokusiranju slike.

4. Merenje refrakcije: Ovo je ključni korak za dijagnozu astigmatizma. Oftalmolog će koristiti automatski refraktometar ili subjektivnu refrakciju (koristeći različite sočiva) kako bi utvrdio koliko astigmatizma postoji i koja je potrebna korekcija.

5. Keratometrija: Ovaj test meri zakrivljenost rožnjače. Astigmatizam često rezultira nepravilnom zakrivljenošću rožnjače, pa merenje ovog parametra pomaže da se utvrdi stepen astigmatizma.

6. Autorefraktometrija: Ovaj automatizovani test se koristi za merenje refrakcije oka. Pacijent jednostavno gleda u aparat, a uređaj automatski meri refrakciju oka, uključujući astigmatizam.

Na osnovu ovih koraka, oftalmolog će postaviti dijagnozu astigmatizma. Dijagnoza se izražava u cilindrima (koji označavaju stepen astigmatizma) i ose (koja označava ugao astigmatizma). Na primer, dijagnoza astigmatizma može izgledati ovako: -1.50 Dcyl 90°, gde je -1.50 dioptrija stepen astigmatizma, Dcyl označava cilindar, a 90° je ugao astigmatizma.

Važno je da se astigmatizam pravilno dijagnostikuje kako bi se pružila odgovarajuća korekcija vida. To se obično postiže naočarima ili sočivima sa cilindričnim lećama, koji kompenzuju nepravilan oblik rožnjače i omogućavaju pacijentima da vide jasno. U nekim slučajevima, astigmatizam se može korigovati hirurškim procedurama kao što je LASIK..zapravo šta možete učiniti ako imate astigmatizam?

Da li se astigmatizam leči?

Astigmatizam je refraktivna greška oka koja se može korigovati, ali obično se ne “leči” u tradicionalnom smislu. Korekcija astigmatizma se postiže nošenjem naočara ili kontaktnih sočiva, ili hirurškim

procedurama kao što je LASIK. Naočari sa cilindričnim sočivima koriguju astigmatizam tako da kompenziraju nepravilan oblik rožnjače ili sočiva oka. Oftalmolog će propisati odgovarajući recept za naočare kako bi se ispravio astigmatizam i omogućio jasan vid. Kontaktna sočiva takođe mogu korigovati astigmatizam. Posebna torična kontaktna sočiva su dizajnirana da odgovaraju oku sa astigmatizmom i ostanu na mestu na rožnjači kako bi obezbedila pravilno fokusiranje svetlosti. LASIK i druge refraktivne hirurške procedure mogu se koristiti za korigovanje astigmatizma. Ove procedure oblikuju rožnjaču kako bi se postigao pravilan oblik i fokusiranje svetlosti.

Zaključak

Astigmatizam je često prisutan od rođenja i može se menjati tokom života. Korekcija je posebno važna ako astigmatizam uzrokuje zamagljen vid, glavobolje, naprezanje očiju ili druge simptome. Oftalmolog će vršiti redovne preglede kako bi pratio napredak astigmatizma i pravilno prilagodio korekciju vida. Dijagnostikovanje astigmatizma je ključno za očuvanje dobrog vida i otklanjanje simptoma koje pacijenti mogu iskusiti, kao što su zamagljen vid i naprezanje očiju. Redovni oftalmološki pregledi su važni kako bi se astigmatizam otkrio i adekvatno korigovao.

Iako astigmatizam nije bolest i ne može se potpuno izlečiti, pravilno korigovanje pomaže u otklanjanju simptoma i omogućava pacijentima da vide jasno i udobno.